Visegrad
Prijem
Portal
Latest images
Traži
Registruj se
Pristupi
SuperSaiyanAdmin
Broj poruka : 888
Godina : 31
Lokacija : Visegrad(RS)
Job/hobbies : Karate
Datum upisa : 26.01.2008
Internet Zajednice
20th Mart 2008, 17:58
Druženje i korist
Poslednje dve godine svuda oko nas pominje se Web 2.0. Razvoj internet okruženja i sve relevantne promene na tehnološkom nivou u najširem mogućem značenju opisali smo pre godinu dana, ali se od tada malo šta u percepciji Interneta u Srbiji promenilo. Iako je u više navrata pokušano da se dokaže da su domaće web aplikacije i sajtovi napredni i u skladu sa tokovima globalne mreže – posebno kada je primena Web 2.0 standarda u pitanju – sa kvalitetom prezentacija i dalje stojimo veoma loše. Svetu možemo da prikažemo samo nekolicinu projekata za koje sa sigurnošću možemo da kažemo predstavljaju nešto više od pukog hvalisanja i šminke, i to imajući u vidu samo jednu, najprepoznatljiviju odliku Weba 2.0: njegov socijalni aspekt!
Dugo se smatralo da razvoj Interneta zavisi od tehničkog napretka i da je ograničen isključivo njime; jednostavna snaga mnoštva, odnosno interakcija njegovih korisnika nije se ubrajala u adute. Ipak, vrlo brzo je i u virtuelnom svetu prepoznata „moć ljudi”; ono što je postala perjanica novog internet poretka definisano je kao social network, odnosno virtuelna zajednica. Raspoložive online zajednice razlikuju se jedna od druge po interesovanjima i aktivnostima, odnosno različitim načinima na koje se odvija interakcija njihovih članova. Bio u pitanju blog, sajt, diskusiona grupa, fajl ili video sharing, svaka od zajednica koristi različite načine za međusobnu razmenu informacija i komunikaciju članova. To su do perfekcije doveli trenutno najpopularniji sajtovi ove vrste, MySpace (www.myspace.com) i Facebook (www.facebook.com).
I bi SNS
Početak social networkinga, odnosno soc-neta ili SNS-a (social networking service) nalazimo tokom devedesetih godina prošlog veka na prvim Usenet i BBC grupama i na IRC kanalima. Sećate se, dugo godina je kod nas najpopularniji bio chat servis SerbianCafea (www2.serbiancafe.com/lat/chat). Početkom novog milenijuma forumi i blog zajednice krče sebi put ka uspehu, i gotovo ništa im ne stoji na putu. Ono što je 2004. godine postigao MySpace s pravom se smatra utemeljenjem „punokrvnih” soc-net servisa i uspehom prvih online zajednica, a daleko od toga da je u pitanju poslednji sličan primer! Ideja virtuelnih grupacija dobija zamah. Facebook (o kome smo detaljnije već pisali SK 6/2007) postaje popularan primarno u SAD, među studentima i srednjoškolcima, pa vrlo brzo dobija nekoliko desetina miliona korisnika... Orkut (www.orkut.com), koji je u vlasništvu kompanije Google, postaje najpopularniji u Južnoj Americi i u Indiji i broji oko 68 miliona korisnika. Veoma blizu njemu je hi5 (www.hi5.com), zajednica 50 miliona članova primarno iz Srednje Amerike, Perua, Portugala i Rumunije(!). Isto toliko članova broji i Friendster (www.friendster.com), mada se nezvanično smatra najvećim promašajem u polju social network fenomena. Friendster je bio najpopularniji servis do aprila 2004. godine, kada ga je prestigao MySpace. Samo nekoliko meseci ranije, to jest krajem 2003. godine, kompanija Google je ponudila da otkupi Friendster za u to vreme neverovatnu cifru od 30 miliona dolara, ali je bila odbijena. Sve ovo ne bi bilo toliko čudno i ne bi se toliko pominjalo da nije posledica greške u proceni i viziji samih osnivača, koji su izabrali da ostanu privatna (i zatvorena) zajednica i baziraju svoj razvoj na „krugu prijatelja”; i to baš u trenutku kada korisnici Interneta nisu želeli ništa drugo do da se međusobno povežu i posmatraju dešavanja globalno otvorenih očiju! Bolje bi prošli da su posao prepustili Googleu...
Nekoliko puta manje korisnika, ali i dalje veliku popularnost na nivou Interneta, imaju soc-net grupacije koje povezuju određena interesovanja. Na primer, Flickr (www.flickr.com) povezuje oko četiri miliona zaljubljenika u fotografiju koji međusobno prikazuju i komentarišu svoje fotografske radove. Da biste otvorili nalog na Flickru, dovoljno je da imate email nalog na Yahoou. StumbleUpon (www.stumbleupon.com) je zajednica koja se okuplja oko same ideje surfovanja Internetom – interakcija njenih članova (stumblera, kako se nazivaju) odnosi se na komentarisanje i preporučivanje interesantnih web sajtova, odnosno samih stumblera, kojih ima nešto više od četiri miliona. Gaia (www.gaiaonline.com) primarno okuplja zaljubljenike u manga i anime svet, njih 9.300.000 na svetu. Skoro 13 miliona korisnika Interneta koristi LiveJournal (www.livejournal.com), virtuelnu zajednicu koja komunicira putem blogova i svojevrsnih žurnala, a jedna od glavnih tema i interesovanja korisnika je književnost. Zapravo, LiveJournal koriste mnoge poznate ličnosti za promociju svojih dela: svoj žurnal ovde imaju Brem Koen, tvorac BitTorrenta, Bili Korgan, osnivač benda „The Smashing Pumpkins”, Pamela Din, poznata književnica i pisac fantasy literature, Pol Dini, jedan od tvoraca popularne serije „Lost” i mnogi drugi. Oko 20 miliona korisnika imaju LinkedIn (www.linkedin.com) i Last.fm (www.last.fm). Prvo je mreža poslovnih ljudi i njihovih kontakata, koja, sudeći po izveštajima objavljenim prošlog meseca, obuhvata predstavnike 150 različitih industrija i više od 400 ekonomskih regiona, dok je sledeća popularna muzička platforma koju koristi članstvo iz preko 230 zemalja sveta. Krajem maja ove godine, Last.fm je otkupio CBS Interactive za 140 miliona funti, što je najveća suma dosad data za jednu Web 2.0 virtuelnu zajednicu u Evropi. A iako je imao veliki uticaj na socijalizaciju Interneta, YouTube se ne smatra social networking servisom, već video blogom, odnosno sajtom koji omogućava video sharing među svojim korisnicima. Ne pitajte nas zašto je to tako...
Šta dalje?
S obzirom na to da je Internet živ medij, mnogi web analitičari (uključujući i „yours truly”) smatraju da će se postojeća struktura SNS-a dalje razvijati, u pravcu koji nam je samo donekle jasan i vidljiv. Ako je prethodna decenija označila početak Interneta kao takvog i sa njim prve Web 1.0 definicije, a ako prethodnih nekoliko godina pokušavamo da iscrtamo okvire novih modulacija virtuelnog razvoja, od 2010. godine bi trebalo da usledi Web 3.0, gde će oblik internet prezentacije i interakcije dostići sasvim novi nivo! Možda možemo da očekujemo rasplinjavanje ograničavanja i uticaja koje na nas mogu imati različiti web browseri, inkorporiranje novih servisa, još bržu konekciju i razvoj novih tehnologija – možda 3D web? Možemo da nagađamo i neke druge stvari, ali jedna stvar je jasna i logična – sve će se vrteti oko soc-net aplikacija. Internet će sigurno postati otelotvorenje socijalizacije, bukvalno živo telo koje će nam omogućiti komunikaciju na mnogo višem nivou (zaboravite na administraciju, šaltere, banke, pošte...). Da li je to dobra stvar, kada će i da li uopšte doći i do nas, ne možemo da znamo, ali možemo da očekujemo. I da se nadamo. Jer niko od nas ne želi da stoji u mestu, kad može da vidi ceo svet kroz internet oči.
Poslednje dve godine svuda oko nas pominje se Web 2.0. Razvoj internet okruženja i sve relevantne promene na tehnološkom nivou u najširem mogućem značenju opisali smo pre godinu dana, ali se od tada malo šta u percepciji Interneta u Srbiji promenilo. Iako je u više navrata pokušano da se dokaže da su domaće web aplikacije i sajtovi napredni i u skladu sa tokovima globalne mreže – posebno kada je primena Web 2.0 standarda u pitanju – sa kvalitetom prezentacija i dalje stojimo veoma loše. Svetu možemo da prikažemo samo nekolicinu projekata za koje sa sigurnošću možemo da kažemo predstavljaju nešto više od pukog hvalisanja i šminke, i to imajući u vidu samo jednu, najprepoznatljiviju odliku Weba 2.0: njegov socijalni aspekt!
Dugo se smatralo da razvoj Interneta zavisi od tehničkog napretka i da je ograničen isključivo njime; jednostavna snaga mnoštva, odnosno interakcija njegovih korisnika nije se ubrajala u adute. Ipak, vrlo brzo je i u virtuelnom svetu prepoznata „moć ljudi”; ono što je postala perjanica novog internet poretka definisano je kao social network, odnosno virtuelna zajednica. Raspoložive online zajednice razlikuju se jedna od druge po interesovanjima i aktivnostima, odnosno različitim načinima na koje se odvija interakcija njihovih članova. Bio u pitanju blog, sajt, diskusiona grupa, fajl ili video sharing, svaka od zajednica koristi različite načine za međusobnu razmenu informacija i komunikaciju članova. To su do perfekcije doveli trenutno najpopularniji sajtovi ove vrste, MySpace (www.myspace.com) i Facebook (www.facebook.com).
I bi SNS
Početak social networkinga, odnosno soc-neta ili SNS-a (social networking service) nalazimo tokom devedesetih godina prošlog veka na prvim Usenet i BBC grupama i na IRC kanalima. Sećate se, dugo godina je kod nas najpopularniji bio chat servis SerbianCafea (www2.serbiancafe.com/lat/chat). Početkom novog milenijuma forumi i blog zajednice krče sebi put ka uspehu, i gotovo ništa im ne stoji na putu. Ono što je 2004. godine postigao MySpace s pravom se smatra utemeljenjem „punokrvnih” soc-net servisa i uspehom prvih online zajednica, a daleko od toga da je u pitanju poslednji sličan primer! Ideja virtuelnih grupacija dobija zamah. Facebook (o kome smo detaljnije već pisali SK 6/2007) postaje popularan primarno u SAD, među studentima i srednjoškolcima, pa vrlo brzo dobija nekoliko desetina miliona korisnika... Orkut (www.orkut.com), koji je u vlasništvu kompanije Google, postaje najpopularniji u Južnoj Americi i u Indiji i broji oko 68 miliona korisnika. Veoma blizu njemu je hi5 (www.hi5.com), zajednica 50 miliona članova primarno iz Srednje Amerike, Perua, Portugala i Rumunije(!). Isto toliko članova broji i Friendster (www.friendster.com), mada se nezvanično smatra najvećim promašajem u polju social network fenomena. Friendster je bio najpopularniji servis do aprila 2004. godine, kada ga je prestigao MySpace. Samo nekoliko meseci ranije, to jest krajem 2003. godine, kompanija Google je ponudila da otkupi Friendster za u to vreme neverovatnu cifru od 30 miliona dolara, ali je bila odbijena. Sve ovo ne bi bilo toliko čudno i ne bi se toliko pominjalo da nije posledica greške u proceni i viziji samih osnivača, koji su izabrali da ostanu privatna (i zatvorena) zajednica i baziraju svoj razvoj na „krugu prijatelja”; i to baš u trenutku kada korisnici Interneta nisu želeli ništa drugo do da se međusobno povežu i posmatraju dešavanja globalno otvorenih očiju! Bolje bi prošli da su posao prepustili Googleu...
Nekoliko puta manje korisnika, ali i dalje veliku popularnost na nivou Interneta, imaju soc-net grupacije koje povezuju određena interesovanja. Na primer, Flickr (www.flickr.com) povezuje oko četiri miliona zaljubljenika u fotografiju koji međusobno prikazuju i komentarišu svoje fotografske radove. Da biste otvorili nalog na Flickru, dovoljno je da imate email nalog na Yahoou. StumbleUpon (www.stumbleupon.com) je zajednica koja se okuplja oko same ideje surfovanja Internetom – interakcija njenih članova (stumblera, kako se nazivaju) odnosi se na komentarisanje i preporučivanje interesantnih web sajtova, odnosno samih stumblera, kojih ima nešto više od četiri miliona. Gaia (www.gaiaonline.com) primarno okuplja zaljubljenike u manga i anime svet, njih 9.300.000 na svetu. Skoro 13 miliona korisnika Interneta koristi LiveJournal (www.livejournal.com), virtuelnu zajednicu koja komunicira putem blogova i svojevrsnih žurnala, a jedna od glavnih tema i interesovanja korisnika je književnost. Zapravo, LiveJournal koriste mnoge poznate ličnosti za promociju svojih dela: svoj žurnal ovde imaju Brem Koen, tvorac BitTorrenta, Bili Korgan, osnivač benda „The Smashing Pumpkins”, Pamela Din, poznata književnica i pisac fantasy literature, Pol Dini, jedan od tvoraca popularne serije „Lost” i mnogi drugi. Oko 20 miliona korisnika imaju LinkedIn (www.linkedin.com) i Last.fm (www.last.fm). Prvo je mreža poslovnih ljudi i njihovih kontakata, koja, sudeći po izveštajima objavljenim prošlog meseca, obuhvata predstavnike 150 različitih industrija i više od 400 ekonomskih regiona, dok je sledeća popularna muzička platforma koju koristi članstvo iz preko 230 zemalja sveta. Krajem maja ove godine, Last.fm je otkupio CBS Interactive za 140 miliona funti, što je najveća suma dosad data za jednu Web 2.0 virtuelnu zajednicu u Evropi. A iako je imao veliki uticaj na socijalizaciju Interneta, YouTube se ne smatra social networking servisom, već video blogom, odnosno sajtom koji omogućava video sharing među svojim korisnicima. Ne pitajte nas zašto je to tako...
Šta dalje?
S obzirom na to da je Internet živ medij, mnogi web analitičari (uključujući i „yours truly”) smatraju da će se postojeća struktura SNS-a dalje razvijati, u pravcu koji nam je samo donekle jasan i vidljiv. Ako je prethodna decenija označila početak Interneta kao takvog i sa njim prve Web 1.0 definicije, a ako prethodnih nekoliko godina pokušavamo da iscrtamo okvire novih modulacija virtuelnog razvoja, od 2010. godine bi trebalo da usledi Web 3.0, gde će oblik internet prezentacije i interakcije dostići sasvim novi nivo! Možda možemo da očekujemo rasplinjavanje ograničavanja i uticaja koje na nas mogu imati različiti web browseri, inkorporiranje novih servisa, još bržu konekciju i razvoj novih tehnologija – možda 3D web? Možemo da nagađamo i neke druge stvari, ali jedna stvar je jasna i logična – sve će se vrteti oko soc-net aplikacija. Internet će sigurno postati otelotvorenje socijalizacije, bukvalno živo telo koje će nam omogućiti komunikaciju na mnogo višem nivou (zaboravite na administraciju, šaltere, banke, pošte...). Da li je to dobra stvar, kada će i da li uopšte doći i do nas, ne možemo da znamo, ali možemo da očekujemo. I da se nadamo. Jer niko od nas ne želi da stoji u mestu, kad može da vidi ceo svet kroz internet oči.
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu|
|
|