Visegrad
Prijem
Portal
Latest images
Traži
Registruj se
Pristupi
SuperSaiyanAdmin
Broj poruka : 888
Godina : 31
Lokacija : Visegrad(RS)
Job/hobbies : Karate
Datum upisa : 26.01.2008
Ispržite DVD Za 5 Minuta
20th Mart 2008, 01:30
Kao što je to bio slučaj sa CD rezačima, DVD rezači su došli do tačke u kojoj je jedini pravac daljeg razvoja obezbeđivanje većih brzina upisa na medije. Uređaji koji medije mogu narezivati brzinom od 18x nisu nikakva novost, a trenutni hit na tržištu su rezači koji postižu brzinu od 20x pri upisu, čime vreme potrebno za narezivanje medija spuštaju na manje od pet minuta. Ovog meseca imali smo prilike da pogledamo još dva ovakva rezača iz LiteOna, kao i dva LG-jeva modela.
Od LiteOnovih modela testirali smo DH-20A3P i LH-20A1P1, dok su nam iz LG-ja pod ruke došli GSA-H55N i GSA-H58N. Pored činjenice da DVD±R medije mogu rezati brzinom 20x, svim ovim modelima zajedničko je i to što imaju ATA interfejs, kao i bafer od 2 MB. Novitet s kojim smo se susreli prisutan je kod LG-jevih modela, a radi se o zaštiti sadržaja optičkih medija od neovlašćenog pristupa, kopiranja, izmena i oštećenja nazvanoj SecurDisk.
Čipovi na kojima su ovi uređaji zasnovani specifični su za proizvođače. LiteOn tradicionalno koristi MediaTekove čipove tako da se u modelu DH-20A3P nalazi MT1858L, a u modelu LH-20A1P1 čip oznake MT1898E, koji ovom modelu dodaje podršku za LightScribe. LG obično koristi Renesasove ili Panasonicove čipove, u ova dva modela se nalaze Panasonicovi čipovi oznaka AN22117A i MN103SC7GRT1, što zajedno sa spiskom mogućnosti ukazuje na to da je GSA-H58N samo novija verzija modela GSA-H55N.
Testovi kojima smo podvrgli ova dva uređaja su uobičajeni. Sposobnost diskova da čitaju medije testiramo korišćenjem oštećenih medija, pri čemu ocenjujemo koliko grešaka je uređaj u stanju da koriguje i koliki deo medija može da pročita. U ovom testu uređaji oba proizvođača pokazali su se sasvim solidno, mada su LG-jevi modeli bili uspešniji, bolje su određivali optimalnu brzinu čitanja i uspevali su da pročitaju veći deo oštećenih medija. LiteOnovi modeli su takođe uspeli da „svare” dobar deo oštećenih medija, ali su konstantno pokušavali da ostvare što veću brzinu, što je izazvalo povećan nivo buke. Što se brzina pri čitanju ispravnih medija tiče, svi uređaji su uredno postizali deklarisane brzine i u ovom pogledu su se pokazali jednakim.
Цитат
Šta je SecurDisc?
SecurDisc je tehnika kriptografske zaštite sadržaja optičkih medija. Razvijena je zajedničkim radom Aheada (proizvođač paketa Nero) i HLDS-a (Hitachi-LG-Data-Storage) i zasad je podržana samo u LG-jevim optičkim uređajima.
Mogućnosti koje SecurDisc nudi korisnicima su brojne, počev od elementarnog upravljanja pravima pristupa podacima kroz šifrovanje podataka – što omogućava pristup samo korisnicima koji znaju lozinku, preko potvrđivanja autentičnosti podataka putem provere digitalnog potpisa i zaštite od neovlašćenog kopiranja (zasad mogućeg samo kada su u pitanju PDF fajlovi), do očuvanja integriteta podataka u slučaju oštećenja medija.
Međutim, sam SecurDisc u suštini predstavlja paket već proverenih rešenja za ostvarivanje navedenih mogućnosti. Jedina inovacija je izmeštanje ovih funkcija iz računara u sam firmver uređaja i pravljenje posebnog programskog interfejsa za njihovu upotrebu, što ima svoje prednosti i mane.
Od postojećih rešenja SecurDisc koristi 128-bitni AES za šifrovanje sadržaja diska, i to je jedini zvanično objavljeni podatak o ovoj tehnologiji. Podaci o algoritmima koji se koriste za šifrovanje AES ključeva i digitalno potpisivanje fajlova nisu objavljeni, što smatramo prilično neozbiljnim PR potezom kada je u pitanju rešenje koje povećava bezbednost podataka.
Da bi se sadržaj medija zaštitio SecurDiscom potrebno je koristiti Nero 7 Express, u kojem se kroz jednostavnu seriju klikova bira kojim načinima će se sve zaštiti medij. Nakon toga se može pristupiti kreiranju i rezanju kompilacije. Treba imati u vidu da se pri upotrebi SecurDisc zaštite iskorišćava celokupan prostor na mediju, bez obzira na to koliko zauzima cela kompilacija. Prostor koji bi inače ostao slobodan koristi se za digitalne potpise kao i za dodatne ECC kôdove koji omogućavaju rekonstrukciju podataka u slučaju oštećenja hard diska. Rezanje zaštićenog diska brzinom 16x traje znatno duže zbog pripreme fajlova za rezanje, dok se pri čitanju diskova takođe primećuje znatan pad performansi.
Za čitanje medija zaštićenih SecurDiscom nije nužno posedovati uređaj koji nosi amblem ove tehnologije. U stvari, jedina situacija u kojoj je neophodno posedovati ovakav uređaj jeste pristup fajlovima koji su zaštićeni od neovlašćenog kopiranja. U svim ostalim slučajevima dovoljno je instalirati Nero InCD 5 i SecureDisc Viewer. Lokacije za njihovo preuzimanje sa Interneta daju se u obaveštenju koje se ispisuje pri pokušaju čitanja zaštićenih medija na sistemima koji nemaju ove programe. Pored toga, čitanje diskova čiji su podaci digitalno potpisani ili su zaštićeni dodatnim ECC kôdovima ne zahteva nikakve posebne programe, ali je u tom slučaju nemoguće proveriti autentičnost podataka niti ih je moguće rekonstruisati u slučaju oštećenja medija.
Sve u svemu, SecurDisc deluje kao korisno rešenje za zaštitu podataka, koje čak može da postane i de facto standard među korisnicima, ali sa naše tačke gledišta ima neke potencijalne mane. Na prvom mestu je, naravno, nedostatak javnih podataka o metodama zaštite podataka, pogotovo onih koje se tiču primene kriptografske zaštite (upravljanje ključevima, na primer). Drugi nedostatak predstavlja status koji tehnologija ima, naime, najbolji sistemi zaštite podataka su otvoreni (drugim rečima, podaci o implementaciji javno su dostupni) i nisu vezani za konkretnog proizvođača hardvera ili softvera. SecurDisc je trenutno vezan za HLDS, Nero i MS Windows, što ograničava njegovu upotrebnu vrednost, dok njegov proprietary status sprečava uvid u realnu pouzdanost implementacije.
Prvi utisak o SecurDiscu jeste taj da je izmišljen sa namerom da popuni veliku prazninu koja na polju zaštite podataka postoji na Windows platformi. Implementacija kriptografskih algoritama u hardver nije neophodna jer je istovetnu zaštitu podataka moguće realizovati potpuno softverski, nezavisno od uređaja, softvera ili operativnog sistema koji se koristi.
Kada je u pitanju rezanje diskova, prvo što se moglo primetiti jeste da su oba LG-jeva modela pristala da medije deklarisane na brzine 16x režu brzinom od 20x. Ukupno vreme rezanja pri ovoj brzini varira od četiri minuta i četrdeset sekundi do pet minuta. Rezanje na deklarisanim brzinama traje, standardno, oko šest minuta.
LiteOnovi modeli pokazali su se kao malo oprezniji vozači. Za razliku od modela LH-20A3P, koji je odbio da prekorači deklarisanu brzinu medija, model DH-20A1P1 pristao je da ponuđene DVD–R medije reže brzinom 18x. Rezanje pri ovoj brzini trajalo je oko pet i po minuta, dok je narezivanje pri deklarisanim brzinama takođe trajalo oko šest minuta.
Međutim, uprkos postizanju većih brzina pri rezanju, LG u ovom testu ne može da dobije bolju ocenu. Naime, pored činjenice da rezanje brzinom od 20x ove uređaje pretvara u mini-mlaznjake koji upravo poleću sa radnog stola, ispitivanje medija rezanih na deklarisanim brzinama pokazalo je znatno niži kvalitet u odnosu na medije koji su rezani LiteOnovim rezačima. Takođe, u prilog LiteOnu ide i postojanje standardnog softverskog paketa kojim se mogu regulisati parametri rezanja i kreirati strategije rezanja medija koje se ne nalaze na listi podržanih.
Dakle, koji su konačni utisci? Kao i u svakom uporednom testu, i ovde postoji pobednik. U ovom slučaju u pitanju su LiteOnovi modeli. Oni su prilično ujednačenih performansi, predstavljaju solidne čitače i odlične rezače. Konzervativniji pristup koji LiteOnovi modeli imaju pri određivanju maksimalne brzine upisa na medije za posledicu ima mnogo veću pouzdanost samog medija, što je i najbitnije kada se rezač koristi za bekapovanje podataka. LG-jevi modeli se, s druge strane, mnogo više uzdaju u svoju sposobnost korekcije grešaka, međutim, kvalitet medija koji se režu na brzinama toliko većim od deklarisanih dovodi u pitanje njihovu dugovečnost. Kada se na to doda činjenica da pri rezanju na deklarisanim brzinama LiteOnovi rezači postižu bolje rezultate u pogledu kvaliteta, sasvim je jasno zašto LG u ovom testu zauzima drugo mesto.
Od LiteOnovih modela testirali smo DH-20A3P i LH-20A1P1, dok su nam iz LG-ja pod ruke došli GSA-H55N i GSA-H58N. Pored činjenice da DVD±R medije mogu rezati brzinom 20x, svim ovim modelima zajedničko je i to što imaju ATA interfejs, kao i bafer od 2 MB. Novitet s kojim smo se susreli prisutan je kod LG-jevih modela, a radi se o zaštiti sadržaja optičkih medija od neovlašćenog pristupa, kopiranja, izmena i oštećenja nazvanoj SecurDisk.
Čipovi na kojima su ovi uređaji zasnovani specifični su za proizvođače. LiteOn tradicionalno koristi MediaTekove čipove tako da se u modelu DH-20A3P nalazi MT1858L, a u modelu LH-20A1P1 čip oznake MT1898E, koji ovom modelu dodaje podršku za LightScribe. LG obično koristi Renesasove ili Panasonicove čipove, u ova dva modela se nalaze Panasonicovi čipovi oznaka AN22117A i MN103SC7GRT1, što zajedno sa spiskom mogućnosti ukazuje na to da je GSA-H58N samo novija verzija modela GSA-H55N.
Testovi kojima smo podvrgli ova dva uređaja su uobičajeni. Sposobnost diskova da čitaju medije testiramo korišćenjem oštećenih medija, pri čemu ocenjujemo koliko grešaka je uređaj u stanju da koriguje i koliki deo medija može da pročita. U ovom testu uređaji oba proizvođača pokazali su se sasvim solidno, mada su LG-jevi modeli bili uspešniji, bolje su određivali optimalnu brzinu čitanja i uspevali su da pročitaju veći deo oštećenih medija. LiteOnovi modeli su takođe uspeli da „svare” dobar deo oštećenih medija, ali su konstantno pokušavali da ostvare što veću brzinu, što je izazvalo povećan nivo buke. Što se brzina pri čitanju ispravnih medija tiče, svi uređaji su uredno postizali deklarisane brzine i u ovom pogledu su se pokazali jednakim.
Цитат
Šta je SecurDisc?
SecurDisc je tehnika kriptografske zaštite sadržaja optičkih medija. Razvijena je zajedničkim radom Aheada (proizvođač paketa Nero) i HLDS-a (Hitachi-LG-Data-Storage) i zasad je podržana samo u LG-jevim optičkim uređajima.
Mogućnosti koje SecurDisc nudi korisnicima su brojne, počev od elementarnog upravljanja pravima pristupa podacima kroz šifrovanje podataka – što omogućava pristup samo korisnicima koji znaju lozinku, preko potvrđivanja autentičnosti podataka putem provere digitalnog potpisa i zaštite od neovlašćenog kopiranja (zasad mogućeg samo kada su u pitanju PDF fajlovi), do očuvanja integriteta podataka u slučaju oštećenja medija.
Međutim, sam SecurDisc u suštini predstavlja paket već proverenih rešenja za ostvarivanje navedenih mogućnosti. Jedina inovacija je izmeštanje ovih funkcija iz računara u sam firmver uređaja i pravljenje posebnog programskog interfejsa za njihovu upotrebu, što ima svoje prednosti i mane.
Od postojećih rešenja SecurDisc koristi 128-bitni AES za šifrovanje sadržaja diska, i to je jedini zvanično objavljeni podatak o ovoj tehnologiji. Podaci o algoritmima koji se koriste za šifrovanje AES ključeva i digitalno potpisivanje fajlova nisu objavljeni, što smatramo prilično neozbiljnim PR potezom kada je u pitanju rešenje koje povećava bezbednost podataka.
Da bi se sadržaj medija zaštitio SecurDiscom potrebno je koristiti Nero 7 Express, u kojem se kroz jednostavnu seriju klikova bira kojim načinima će se sve zaštiti medij. Nakon toga se može pristupiti kreiranju i rezanju kompilacije. Treba imati u vidu da se pri upotrebi SecurDisc zaštite iskorišćava celokupan prostor na mediju, bez obzira na to koliko zauzima cela kompilacija. Prostor koji bi inače ostao slobodan koristi se za digitalne potpise kao i za dodatne ECC kôdove koji omogućavaju rekonstrukciju podataka u slučaju oštećenja hard diska. Rezanje zaštićenog diska brzinom 16x traje znatno duže zbog pripreme fajlova za rezanje, dok se pri čitanju diskova takođe primećuje znatan pad performansi.
Za čitanje medija zaštićenih SecurDiscom nije nužno posedovati uređaj koji nosi amblem ove tehnologije. U stvari, jedina situacija u kojoj je neophodno posedovati ovakav uređaj jeste pristup fajlovima koji su zaštićeni od neovlašćenog kopiranja. U svim ostalim slučajevima dovoljno je instalirati Nero InCD 5 i SecureDisc Viewer. Lokacije za njihovo preuzimanje sa Interneta daju se u obaveštenju koje se ispisuje pri pokušaju čitanja zaštićenih medija na sistemima koji nemaju ove programe. Pored toga, čitanje diskova čiji su podaci digitalno potpisani ili su zaštićeni dodatnim ECC kôdovima ne zahteva nikakve posebne programe, ali je u tom slučaju nemoguće proveriti autentičnost podataka niti ih je moguće rekonstruisati u slučaju oštećenja medija.
Sve u svemu, SecurDisc deluje kao korisno rešenje za zaštitu podataka, koje čak može da postane i de facto standard među korisnicima, ali sa naše tačke gledišta ima neke potencijalne mane. Na prvom mestu je, naravno, nedostatak javnih podataka o metodama zaštite podataka, pogotovo onih koje se tiču primene kriptografske zaštite (upravljanje ključevima, na primer). Drugi nedostatak predstavlja status koji tehnologija ima, naime, najbolji sistemi zaštite podataka su otvoreni (drugim rečima, podaci o implementaciji javno su dostupni) i nisu vezani za konkretnog proizvođača hardvera ili softvera. SecurDisc je trenutno vezan za HLDS, Nero i MS Windows, što ograničava njegovu upotrebnu vrednost, dok njegov proprietary status sprečava uvid u realnu pouzdanost implementacije.
Prvi utisak o SecurDiscu jeste taj da je izmišljen sa namerom da popuni veliku prazninu koja na polju zaštite podataka postoji na Windows platformi. Implementacija kriptografskih algoritama u hardver nije neophodna jer je istovetnu zaštitu podataka moguće realizovati potpuno softverski, nezavisno od uređaja, softvera ili operativnog sistema koji se koristi.
Kada je u pitanju rezanje diskova, prvo što se moglo primetiti jeste da su oba LG-jeva modela pristala da medije deklarisane na brzine 16x režu brzinom od 20x. Ukupno vreme rezanja pri ovoj brzini varira od četiri minuta i četrdeset sekundi do pet minuta. Rezanje na deklarisanim brzinama traje, standardno, oko šest minuta.
LiteOnovi modeli pokazali su se kao malo oprezniji vozači. Za razliku od modela LH-20A3P, koji je odbio da prekorači deklarisanu brzinu medija, model DH-20A1P1 pristao je da ponuđene DVD–R medije reže brzinom 18x. Rezanje pri ovoj brzini trajalo je oko pet i po minuta, dok je narezivanje pri deklarisanim brzinama takođe trajalo oko šest minuta.
Međutim, uprkos postizanju većih brzina pri rezanju, LG u ovom testu ne može da dobije bolju ocenu. Naime, pored činjenice da rezanje brzinom od 20x ove uređaje pretvara u mini-mlaznjake koji upravo poleću sa radnog stola, ispitivanje medija rezanih na deklarisanim brzinama pokazalo je znatno niži kvalitet u odnosu na medije koji su rezani LiteOnovim rezačima. Takođe, u prilog LiteOnu ide i postojanje standardnog softverskog paketa kojim se mogu regulisati parametri rezanja i kreirati strategije rezanja medija koje se ne nalaze na listi podržanih.
Dakle, koji su konačni utisci? Kao i u svakom uporednom testu, i ovde postoji pobednik. U ovom slučaju u pitanju su LiteOnovi modeli. Oni su prilično ujednačenih performansi, predstavljaju solidne čitače i odlične rezače. Konzervativniji pristup koji LiteOnovi modeli imaju pri određivanju maksimalne brzine upisa na medije za posledicu ima mnogo veću pouzdanost samog medija, što je i najbitnije kada se rezač koristi za bekapovanje podataka. LG-jevi modeli se, s druge strane, mnogo više uzdaju u svoju sposobnost korekcije grešaka, međutim, kvalitet medija koji se režu na brzinama toliko većim od deklarisanih dovodi u pitanje njihovu dugovečnost. Kada se na to doda činjenica da pri rezanju na deklarisanim brzinama LiteOnovi rezači postižu bolje rezultate u pogledu kvaliteta, sasvim je jasno zašto LG u ovom testu zauzima drugo mesto.
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu